Из прошлости Хајдучице…

 Хајдучица као насеље помиње се почетком XV века. Наиме, 1405. године на овим просторима постоји насеље под називом Херцхекиос, по Феликсу Милекеру, које 1465. Михајло Силадђи добија као краљевску донацију. Ово насеље, међутим,  под Турцима пропада и кроз историју се помиње као пољско добро које треба населити.

Феликс Милекер у својој “Хроници подунавских земаља” тврди да су први мештани Хајдучице поред Словака били и Немци, а по неким трећим изворима први становници били Бугари и Мађари. Велике поплаве 1824. године су натерале један део мештана да се исели,  док су остали,  који су били верни свом властелину,  ново насеље основали на данашњој локацији у непосредној близини властелинског дворца.

_slika2w_grupna

У новоосновано село 1826. године досељава се већа група Словака из Падине који оснивају своју евангелистичку цркву.  Већ 1829. године у насељу живи 500 Словака евангелиста што је довољан број за осамостаљење црквене општине.  Први свештеник био је Шћефан Јастребини.  Та 1829 година значајна је по томе што је насеље добило и ново име по свом осниваоцу.  Иштванфалва односно Иштваново село.  Из разних извора сазнајемо да је евангелистичка црква изграђена 1863. године на којој је торањ изграђен 1895.

У својој прошлости Хајдучица је више пута страдала.  Најпре у три наврата-1831. године,  1836. и 1849. становништво је покосила колера.  Због отпора тадашњих велепоседника банатски граничари су 08. септембра 1848. године спалили и опљачкали практично цело село. 1862. и 1871. године Хајдучица страда од поплава.  Значајни моменат у историји места догодио се почетком 1890-их година,  када је оснивач места Иштван Дамаскин своје имање са ораницама,  шумама,  мајурима и дворац са лепо уређеним парком,  великим воћњаком и виноградом продао породици Дунђерски за 670 000 златника.

Хајдучице су од оснивања места па до данашњег дана били орјентисани на пољопривреду као извор зараде за живот.

У првој половини XX века-до завршетка Другог светског рата највећи део обрадивог земљишта био је у поседу Олге Јовановић.  Након Другог светског рата ово имање је национализовано и на њему је основано пољопривредно добро “1.  мај”, које је израсло у садашње  пољопривредно предузеће “Хајдучица”.  Стогодишњи или можда двестогодишњи парк са више заиста ретких стабала, са дворцем у свом центру и језером под називом “Рибњак” сведоци су прошлих времена.

ХАЈДУЧИЧКИ ДВОРАЦ ЗАЈЕДНО СА ПАРКОМ СТAВЉЕН ЈЕ ПОД ЗАШТИТУ ДРЖАВЕ КАО СПОМЕНИК КУЛТУРЕ САГРАЂЕН 1911. ГОДИНЕ.  Саградио га је Лазар Дунђерски и поклонио га у мираз својој ћерки Олги Јовановић.  Још увек су живи мештани који се сећају раскошних балова који су се одржавали у том дворцу.

Данас је парк омиљено шеталиште свих мештана Хајдучице и околине, дворац је седиште Пољопривредног предузећа “Хајдучица”,  али и место венчања младих.

Ту је Православна црква коју је саградила Олга Јовановић као своју задужбину у периоду од 1936. -1939. године када је одржано прво богослужење.  Данас је црква у саставу манастира “Светог Арханђела Михајла.”

Close Menu